Milin Kutak

  Švedska je jedna od retkih zemalja koje imaju besplatne časove maternjeg jezika. Složićemo se svi da je to kap u moru u odnosu na potrebe da bi se zaista tečno govorio neki jezik, ali bolje i ta kap nego ništa. Na ovaj način, tim jednim časom nedeljno, oni koji pohađaju imaju svest da je to takođe jedan važan predmet iz kog dobijaju ocenu, da se tu nešto uči, i piše, i priča na teme koje nisu svakodnevne, ali se i druže međusobno i upoznaju sa sebi sličnima - decom u istom uzrastu sa manje-više istim višejezičnim i multikulturalnim odrastanjem u Švedskoj. Našoj deci zaista nije lako. Njima švedski postane prvi jezik zbog obrazovanja, druženja, aktivnosti, a maternji im postane strani jezik koji oni uče i znaju u većoj ili manjoj meri. Da bi se taj rečnik obogatio, recimo svim vrstama metala kao što su čelik, gvožđe, olovo, ili materijalima poput somota, pliša, svile i pamuka, to zahteva ozbiljan rad i trud roditelja jer te reči nama ne padaju sa Marsa već ih učimo u školi i...

Prva faza savladavanja Da biste naučili novi jezik potrebno je da naučite nove reči (najidealnije u kontekstu rečenice jer se tako pamti i upotreba istih), da savladate izgovor glasova datog jezika, pisanje i čitanje i pravilnu gramatičku upotrebu ovih elemenata. Potom vam trebaju pismene i usmene vežbe ne biste li isto utrenirali i ne bi li vam to znanje prešlo u naviku. Naviku da koristite baš taj oblik/reč/vreme za koje ste prethodno čitali/čuli da se upotrebljava. Kroz ceo proces koji mora trajati bar nekoliko meseci se radi na usvajanju novog i konstantnom ponavljanju starog gradiva što je neophodno da biste prebacili sve novo iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Sledeća faza poznavanja novog jezika To je kad pogrešite i sekundu kasnije znate da ste pogrešili , ali je „jezik bio brži od pameti“ što znači da ste pravilo naučili na logičkom nivou, ali vam ono još uvek nije prešlo u naviku. Kad više ne razmišljamo već samo upotrebimo pravilan...