Maternji jezik

 

Švedska je jedna od retkih zemalja koje imaju besplatne časove maternjeg jezika.

Složićemo se svi da je to kap u moru u odnosu na potrebe da bi se zaista tečno govorio neki jezik, ali bolje i ta kap nego ništa. Na ovaj način, tim jednim časom nedeljno, oni koji pohađaju imaju svest da je to takođe jedan važan predmet iz kog dobijaju ocenu, da se tu nešto uči, i piše, i priča na teme koje nisu svakodnevne, ali se i druže međusobno i upoznaju sa sebi sličnima - decom u istom uzrastu sa manje-više istim višejezičnim i multikulturalnim odrastanjem u Švedskoj.

Našoj deci zaista nije lako. Njima švedski postane prvi jezik zbog obrazovanja, druženja, aktivnosti, a maternji im postane strani jezik koji oni uče i znaju u većoj ili manjoj meri. Da bi se taj rečnik obogatio, recimo svim vrstama metala kao što su čelik, gvožđe, olovo, ili materijalima poput somota, pliša, svile i pamuka, to zahteva ozbiljan rad i trud roditelja jer te reči nama ne padaju sa Marsa već ih učimo u školi i kroz svakodnevnu komunikaciju decenijama. Za sve godina života ovde naša deca provode u toj komunikaciji 10% vremena, a 90% u većinskom jeziku. I to je skroz normalno i prirodno. I zato Švedski pobeđuje.

Ako želite da vam dete baš tečno govori maternji jezik ono mora da se obrazuje na tom jeziku. Kako kad smo u inostranstvu?

Pa na primer uz kurseve maternjeg jezika, igranje folklora, sportske aktivnosti, kružok štrikanja, časove glume, radionice slikarstva i slično. Onda mora da sluša knjige koje mu roditelji čitaju dok je još malo, i usput im u prijatnoj kućnoj atmosferi objašnjavaju značenja reči, dok oni sa tim jezikom i rečima povezuju toplinu, ljubav, brigu i pažnju nekog ko ih voli. Naravno i da gleda crtane filmove recimo Pepa prase ili Mali poni jer su njihove sinhronizacije jako kvalitetno odrađene. Morate biti baš strogi u ocenjivanju kvaliteta sadržaja za vašu decu!

Takođe, učenje realija iz jezika kao posebna tema jer otkud oni znaju šta je Sremska Mitrovica, ili Košutnjak, ili gusle kad nikad nisu niti čula niti upotrebila ni jednu od tih reči u svom životu. Tu najveći doprinos pruža čitanje romana, novina, stripova, poezije ili članaka jer mi kad govorimo i pišemo ne koristimo isti jezik. Govorni jezik je često pun žargona, provincijalizama ili čak nekih zastarelih izraza koji su promenili značenje i često se dešava da deca roditelja koji su samo pričala sa njima maternji jezik ali nisu radila na ovim drugim sadržajima nauče taj razgovorni jezik roditelja koji je ostao okamenjen u vremenu njihovog odrastanja i kad onda oni odu u matičnu državu okolina im se podsmeva, ispravlja ih ili ih čak i ne razume.

I na kraju, kad je u pitanju veće dete ono mora samo da čita na tom jeziku, sluša podkaste, gleda filmove i serije tj. da bude u tom jezičkom okruženju sa što bogatijim uzorkom izražavanja na istom ne bi li proširilo to polje poimanja i izražavanja na maternjem jeziku. Primeri toga su predavanja o književnosti, pametni i elokventni intervjui sa poznatim ili uspešnim ličnostima, debate i diskusije na političke ili socijalne teme, videi o šminkanju ili modi, serije i filmovi na sve moguće teme i svih mogućih žanrova - od dokumentarnih, preko animiranih, do igranih. Dakle ozbiljan rad na pronalaženju, biranju i prezentovanju tih sadržaja od rođenja beba i pesmica koje im pevate, preko knjiga koje zajedno čitate, pa do početka srednje škole i slanja linkova na podkaste i emisije političkog karaktera.

Učenje stranih jezika i šta je nivo C1

Svaka osoba mora da bude bombardovana sadržajima svakodnevno u deset puta većoj meri ne bi li se to posle moglo aktivno koristiti pri pisanju ili usmenom izražavanju na tom jeziku kojem je bilo izloženo. Dakle input, rečeno jezikom struke, mora biti mnogo veći da bi se dobio kvalitetan output. Svi mladi ljudi danas satima provode vreme online konzumirajući različite sadržaje. Nekad je dovoljno samo da popričate sa njima i podsetite ih da promene jezik titla jer često postoji opcija, ali oni na to zaborave, ili da im prosto date ideju ”a jesi li guglao to na našem jeziku?” ne bi li proširili svoj izbor izvora za istraživanje na datu temu, i samim tim uvideli koliko bogatstvo poseduju u sebi jer razumeju te ozbiljne tekstove koje će sami pronaći. Sve to utiče i na samopouzdanje.

I ako tako radite sve te godine odrastanja bez prestanka dobijate čoveka koji zna jezik na C1 nivou tj. skoro isto kao visoko obrazovana odrasla osoba koja se školovala na maternjem jeziku. A to znači da je ta osoba slušala govor ceo život isključivo na tom jeziku i pohađala časove i učila gradivo iz usmenih i pismenih izvora na mnoštvo, mnoštvo tema 16 godina školovanja (8+4+4) bez prestanka, na istom tom jeziku na kom je i kod kuće kominicirala. Dakle, ta osoba se ne samo školovala, nego i komentarisala, dramila, zaljubljivala se, maštala, plakala, pevala i svađala se na istom tom jeziku preko dvadeset godina svaki dan, po ceo dan. Naša deca imaju nekih 10-20% tih iskustava na maternjem jeziku prilikom odrastanja u inostranstvu.

Nije lako to dostići, posle jedne decenije mog života u inostranstvu mislim da je i nemoguće dostići baš taj C1 nivo, čak nije ni potrebno, jer će taj nivo imati u većinskom jeziku sredine, ali jedno duboko i široko poimanje maternjeg jezika koje bih ja volela da moja deca osvoje neće doći samo po sebi i bez velikog angažovanja roditelja ili staratelja, kao i samog deteta. To se postiže radom i itekako je moguće! Ono pre svega mora biti poduprto vašim visokim mišljenjem o svom maternjem jeziku i kulturi jer se ono onda ogleda u svim vašim postupcima i ponašanju, a deca iz toga zaključuju da je taj jezik i ta kultura i njima bitna.

Emotivni odnosi u jeziku

Adolescenti osećaju stres dok govore maternjim jezikom dok pokušavaju da komuniciraju poput nas koji sad to pokušavamo na švedskom, a koji smo došli u zrelim godinama i dugotrajno i mukotrpno idemo ka tome. Čovek se oseća glupim, nedorečenim, i što je najvažnije, oseća da ne pripada ni tom jeziku, a ni toj kulturi, ako ne ume tečno i bez napora da izrazi svoje stavove, misli, osećanja, brige, da razume humor i da usvaja nova znanja putem tog jezika. Sve to važi i za njih. i da bi oni bili u prilici da se lako šale sa drugarima online ili sa bratom od tetke onda im upravo treba taj veliki dugogodišnji rad pre toga koji i mi kao odrasli prolazimo učeći jezik države u koju smo se doselili. Prednost dece je što imaju mnogo, enormno, više vremena za to pasivno učenje i za posredno učenje, recimo uz gledanje filmova i slušanja muzike. Zapitajte se koliko vremena vi, zaposlena osoba sa malom decom, imate u danu da posvetite serijama koje su vam pomalo napor da gledate jer ne razumete baš sve. Druga prednost je što su njihovi mozgovi toliko neuroplastični da oni mnogo više detalja mogu da usvoje na taj pasivni način nego mi, i da im to ostane urezano s lakoćom tj. da se ne izgubi u stresu nabavke, računa, obaveza i potreba.

Iskoristite priliku dok su još mala i gradite tu ljubav i poštovanje prema jeziku i kulturi, ili obema kulturama, iz koje deca potiču jer mi ljudi težimo ka odnosima sa drugim ljudima i ako ta deca nemaju bliske ljude sa kojima bi upotrebljavala taj pasivno naučeni jezik na sve gore navedene načine neće ga ni želeti govoriti. Da bi izgradila te odnose sa recimo komšijama, decom na plaži ili iz ulice, ili sa bakom koju vide jednom godišnje, deca moraju biti u mogućnosti da izraze svoje želje, misli i deje bez da svake tri minute pitaju ”kako se kaže…” nekog u okolini ko govori njihov prvi jezik koji je ujedno i jezik države u kojoj odrastaju i školuju se. Naravno da će oni biti produkt oba sistema, kulture i jezika, ali im omogućite da ta druga manjinska strana koja takođe gradi identitet bude dovoljno jak koren koji nije tako lako olujama da počupaju u vidu razvoda, gubitka roditelja, bolesti bližnjih i svih drugih nedaća sa kojima se svi mi ljudi u svim kulturnim slojevima i sredinama susrećemo.

Maternji jezik kao jedan od mnoštva jezika

Eto, iz svih gore navedenih razloga deci trebaju roditelji koji ih vole i odgajaju baš tim svojim jezikom, i babe i dede koji ih razmaze baš na tom jeziku, i braća i sestre od tetaka/ujaka/stričeva koji ih zezaju i zadirkuju baš na tom jeziku. E zato im trebaju i ti drugari sa časova maternjeg u Švedskoj sa početka ove moje balade jer upravo ih samo oni i razumeju kako im je dok odrastaju, razmišljaju, govore, čitaju i pišu, i snalaze se, na minimum dva, a često i tri ili četiri, jezika u isto vreme.

Svakog 21. februara se proslavlja međunarodni dan maternjeg jezika. Kao nastavnik srpskog/bosanskog/hrvatskog kao maternjeg jezika u Švedskoj želim da ovim tekstom sve ljude širom sveta podsetim koliko je maternji jezik važan i kako da ga negujemo zajedno sa našom decom jer je to sredstvo za razumevanje vaših predaka i kulture vašeg naroda, ma koji to jezik i narod bio.

Učite maternji jezik uz naše kurseve

Ako želite da uz pomoć nas prođete kroz ove različite faze razvoja veština komunikacije na maternjem jeziku upišite se na neki od naših online kurseva koji su dostupni na www.kursomanija.com i obratite nam se na facebook stranici www.facebook.com/Kursomanija sa bilo kakvim pitanjima i nedoumicama sa kojima se susretnete idući ovim putem. 

Srećno učenje!

Mila Marjanac-Türi

profesor švedskog, engleskog,

ruskog i SBH jezika