Milin Kutak

  Da li ste se ikada zapitali koliko su zapravo različiti švedski i srpski jezik? Na prvi pogled, čini se kao da nemaju ništa zajedničko — jedan pripada germanskoj, drugi slovenskoj grani indoevropske porodice. Ali kada ih stavimo jedne pored drugog i počnemo da ih upoređujemo, slika postaje mnogo zanimljivija. Bosnanski/srpski/hrvatski jezik (u daljem tekstu BSK) i švedski deo su iste, velike indoevropske jezičke porodice, ali su tokom vekova krenuli vrlo različitim putevima. BSK je fusioni jezik sa slobodnijim redom reči i bogatom morfologijom, dok je švedski analitičniji i oslanja se na čvrst redosled reči i pomoćne reči. Ove fundamentalne razlike stvaraju niz konkretnih izazova ali i poneku neočekivanu sličnost. Više vokala nego što mislite Jedna od prvih stvari koje upadaju u oči je vokalski sistem . Srpski ima 5 vokala , što je ujedno i najčešći broj vokala u jezicima sveta. Švedski, međutim, ima čak 9 vokala , a oni se izgovaraju na potpuno drugačijim mestima u ustima n...

Prva faza savladavanja Da biste naučili novi jezik potrebno je da naučite nove reči (najidealnije u kontekstu rečenice jer se tako pamti i upotreba istih), da savladate izgovor glasova datog jezika, pisanje i čitanje i pravilnu gramatičku upotrebu ovih elemenata. Potom vam trebaju pismene i usmene vežbe ne biste li isto utrenirali i ne bi li vam to znanje prešlo u naviku. Naviku da koristite baš taj oblik/reč/vreme za koje ste prethodno čitali/čuli da se upotrebljava. Kroz ceo proces koji mora trajati bar nekoliko meseci se radi na usvajanju novog i konstantnom ponavljanju starog gradiva što je neophodno da biste prebacili sve novo iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Sledeća faza poznavanja novog jezika To je kad pogrešite i sekundu kasnije znate da ste pogrešili , ali je „jezik bio brži od pameti“ što znači da ste pravilo naučili na logičkom nivou, ali vam ono još uvek nije prešlo u naviku. Kad više ne razmišljamo već samo upotrebimo pravilan...

Ovo je naravno nemoguće, ali je i nešto što svi priželjkujemo. Samo se probudiš jedno jutro i na tečnom švedskom jeziku naručiš kafu i kupiš novine. Može, ali posle dugotrajnog ozbijnog rada na novom jeziku. Pristupe tipa „naučite strani jezik za 15 dana“ ili „15 načina da progovorite strani jezik za mesec dana“ ostavljamo stručnjacima za te metode, a navešćemo vam neke realističnije načine da savladate bilo koji jezik, pa i ruski, koje mi znamo i koristimo u radu sa našim polaznicima. Nađite svoj lični motiv Najočigledniji su ljubav ili posao, ali i kultura te zemlje kao što su film, ples, muzika... Nešto što Vas lično motiviše i vuče da naučite jezik. Bez jake motivacije čim se pojavi neka poteškoća, poput velikog odstupanja od maternjeg jezika, težak izgovor, komplikovana gramatika i sl., opašće vam zainteresovanost i izgubićete volju da se pomučite. Ako se u tim trenucima prisetite zašto to ustvari radite sešćete da pročitate tekst još jednom ili da čatujete na tom jeziku...