Školski sistem u Švedskoj

Hajde da napišem nešto o švedskom školskom sistemu koji je često komplikovan jer se grana i po mom skromnom mišljenju je i veoma dobro organizovan.

Osnovna škola

Deli se u tri stadijuma: niži, srednji i viši. Obično su to različite ustanove, fizički, ali ima nekih i koje imaju sve razrede od F do 9 (devetog). Förskoleklass (F) je predškolsko, obavezno je i pohađa se u zgradi osnovne škole. Škola traje ukupno deset godina predškolsko (F) + devet razreda.

Stadijumi: Låg - F-3 razred, mellan- 4-6 razred i högstadiet 7-9 razred. Svaki od ovih stadijuma se završava sa nacionalnim ispitima u trećem, šestom i devetom razredu. Time se proverava koliko je dete napredovalo u te tri godine i ocene profesora da li su realne tj. da li se slažu sa ispitima! Ocene se dobijaju od šestog, a "računaju" se samo one iz devetog razreda za upis u srednje škole. Sve ocene pre 9. razreda služe prevashodno nastavnicima kao vodilja za obuku vaše dece. Deci se uglavnom govori "ispunio si očekivanja, nisi ispunio ili više znaš od očekivanog" - ta tri kriterijuma su "inte godkänt" (ocena F), "godkänt" (ocena E) och "mer än godkänt" (sve ocene od D do A). Najviša je ocena A, najniža F. A nosi 20 poena, F je 0. E nosi 10 poena, D je 12,5 poena, C 15 poena, a B je 17,5 poena. (Tako se obračunava prosek za upis u srednju zbirom vrednosti svih ovih ocena.)

Srednja škola

Glavna tri predmeta bez kojih niko ne završava osnovno obrazovanje su matematika, švedski (ili švedski kao strani), engleski. Uz to je za upis daljih škola (koje nisu obavezne) potrebno još 5 predmeta sa minimum prelaznom ocenom tj. E za stručne škole poput umetničke ili za električara, ili, ta tri i još 9 predmeta sa min. ocenom E za upis gimnazija sa smerovima "natur" (prirodnjački), "samhälle" (društveni) ili "ekonomi" (ekonomski). Svaki od ovih pravaca tj. "linje" ima podvrste koje se biraju u prvoj godini za druge dve. Sve srednje škole su trogodišnje. Za svaku posebnu vrstu srednje trebaju posebni predmeti položeni za upis (onih 5 ili 9). U ekonomskoj srednjoj imate dva smera – pravno-ekonomski ili ekonomsko-ekonomski. U pravnom učite osnove zakona i osnove prava, ulaganje na berzi, naravno i ekonomiju, a na ovom drugom imate firmu za tinejdžere koju isplanirate, osnivate, vodite I analizirate uspehe ili neuspehe.Ceo taj proces se ocenjuje, to je jedan predmet koji se zove ungdomsföretag (UF) – tinejdžerska firma, gde naučite kako da budete preduzetnik. Ako je uspešna možete da joj promenite status i da bude redovno preduzeće I da nastavite da radite I time da se bavite recimo. Sjajan koncept praktične obuke i usmerenog obrazovanja koje Švedska neguje!

 

Viši nivoi obrazovanja

Univerziteti i visoke škole u Švedskoj prate bolonjski sistem i većina programa na univerzitetima su trogodišnja sa 180 visokoškolskih poena (högskolepoäng). Onda imate master nivoe od 60 do 120 poena, i naravno doktorske studije nakon toga od 4 godine. Zanimljivo je da je Švedska jedna od retkih zemalja gde doktorandi dobijaju platu sve 4 godine dok vrše istraživanje i pišu doktorsku disertaciju. Nije naročito visoka za švedske prilike (oko 25.000 kruna) ali je ipak plaćeni rad koji u većini drugih zemalja čak mora dodatno da se plati.

Visoke strukovne škole (yrkeshögskola) su više praktičnog i usmerenog karaktera i traju dve godine od čega se jedna godina studira teorija, a druga je često praktičan rad. Sistem poena je poseban i nije u skladu sa univerzitetskim. Ove diplome ne vode do master ili doktorskih studija već su dopuna srednjoškolskom obrazovanju. Recimo inženjer građevine se postaje i višom školom od dve godine i univerzitetskim programom od tri godine, s tim da vas ovaj drugi kvalifikuje i za master studije i eventualnu akademsku karijeru. Visoka škola vas sprema za praktičan rad i često su u sprezi sa firmama i tamo gde mladi pohađaju praksu i ako se pokažu često i ostaju da rade za stalno. Postoji još jedna fenomenalna stvar koja se zove LIA (Lärande i arbete) i to je oblik stručne prakse u okviru švedskog stručnog obrazovanja koji često omogućava zapošljavanje posle završetka studija jer se mesta otvaraju prema specifičnim potrebama poslodavaca. Tokom LIA perioda studenti rade u stvarnom radnom okruženju, primenjuju znanja stečena na nastavi i stiču praktično iskustvo pod mentorstvom poslodavca.

Obrazovni sistem

Ceo obrazovni sistem u Švedskoj od predškolskog obrazovanja do doktorskih studija je besplatan za pohađanje. U okviru osnovne i srednje škole pored knjiga, olovaka i svesaka dobijate i topli obrok, i to vegetarijansku i mesnu opciju, koji se sveže sprema za taj dan! Vaša obaveza je odeća za decu i doručak pre škole, ali i spavanje na vreme ne bi li dete bilo odmorno za školu sutradan. Naravno i drugi obroci kao večera i užina. U Norveškoj ovog plaćenog toplog obroka nema u okviru škole tako da je Švedska po tom pitanju zaista napredna i time pomaže porodicama slabije ekonomske situacije u odgajanju dece. A za studente je veliki trošak literatura jer se očekuje da kupujete knjige i to najnovija izdanja koja uopšte nisu povoljna, možete kupiti nova ili polovna ili digitalna ako postoje, i često se liste literature za ispite revidiraju na godišnjem nivou. To znači da nema neovlašćenog kopiranja kao kod nas!

Ono što najviše razlikuje švedski obrazovni sistem od mnogih drugih jeste naglasak na samostalnosti učenika, praktičnoj primeni znanja i mogućnosti da se čovek obrazuje tokom celog života. Ako ste nešto propustili sa 16 godina, sistem vam uglavnom omogućava da to nadoknadite sa 26, 36 ili 56 godina. Ja i mnoge moje kolege se slažemo da je to fantastična stvar za svakog pojedinca koji živi i radi u Švedskoj. Ideje celoživotnog učenja i napredovanja su i mene vodile kad sam otvorila Kursomaniju davne 2012. godine u Budvi.

Srećno učenje! :)